Toplotne pumpe: Koje vrste postoje i da li su zaista isplative?

Da, da, znamo… Zima je prošla, napokon su došli topli, sunčani dani i zato zaista više ne želite da razmišljate o ogrevu, o snegu, o niskim temperaturama i celokupnoj “zimskoj idili”. Sve razumemo! Ali, upravo zato što ste prethodne zime imali prilično loša iskustva sa zagrevanjem svog doma i troškovima zbog istog, trebalo bi na vreme da počnete da razmišljate o tome šta bi po tom pitanju moglo da se promeni. Bez obzira na to da li se grejete na pelet, gas ili naftu, toplotne pumpe vam mogu pomoći da smanjite troškove grejanja, iako vam se na prvi pogled može učiniti da su toplotne pumpe u startu veća investicija. Ipak, zbog niskih troškova eksploatacije, toplotne pumpe jesu dobro rešenje za vas, a sve što treba da znate o njima pročitajte u nastavku teksta.

Šta su toplotne pumpe?

Toplotne pumpe su uređaji koji toplotnu energiju niskog temperaturnog nivoa podižu na visok temperaturni nivo koji je prihvatljiv za odgovarajući sistem distribucije toplote. Ovo je kružni proces koji se sastoji od četiri faze: isparavanje, kompresija, kondenzovanje i ekspanzija.

Koeficijent energetske efikasnosti (COP) označava koliko smo puta više dobili toplotne energije u odnosu na utrošenu električnu energiju za pogon kompresora, a na osnovu ovog kriterijuma je moguće izmeriti efikasnost toplotne pumpe.

Toplotne pumpe: Koje vrste postoje i da li su zaista isplative?

Koje vrste toplotnih pumpi postoje?

Postoji više vrsta toplotnih pumpi u odnosu na to koji izvori toplote se koriste za rad toplotne pumpe.

Toplotne pumpe vazduh-voda

Ove toplotne pumpe koriste obnovljive i uvek dostupne prirodne resurse, a sunčeva energija koja se akumulira u spoljašnjem vazduhu se može vrlo efikasno koristiti. Prednost ove vrste toplotne pumpe je i ta što se lako ugrađuje, međutim, na nižim temperaturama spoljašnjeg vazduha snaga pumpe se smanjuje što je mali nedostatak.

Toplotne pumpe zemlja-voda

Zemlja se kao izvor toplote može koristiti na dva načina – uz pomoć zemnog kolektora ili dubinske sonde.

Zemni kolektori (tačnije, sistem cevi zemnog kolektora) postavljaju se na dubini od 1,20 do 1,50 metara gde je temperatura tokom cele godine od 5 do 15 stepeni. Što je tlo vlažnije, efikasnost ovog sistema je veća. Bitno je naglasiti da se površina koja se koristi za postavljanje zemnog kolektora ne sme koristiti kao građevinsko zemljište kako bi ostala izložena svim spoljašnjim meteorološkim uticajima. Zato, kuće sa velikim dvorištem bi definitivno trebalo da uzmu ovu opciju u obzir.

Ukoliko pak dvorište nije toliko veliko, pomoći će vam dubinske sonde. Prednost ovog sistema je temperaturna stabilnost, kao i to što je na zemljištu koje je iskorišćeno za postavljanje sondi moguće graditi.

Toplotne pumpe voda-voda

Na mestima gde postoje podzemne vode koje su pritom zadovoljavajućeg kvaliteta, moguće je putem usisnog i apsorbcionog bunara koristiti podzemne vode kao izvor energije za toplotne pumpe i to vrlo efikasno.

Jednim klikom do željene temperature

Toplotne pumpe su dobra investicija i zbog toga što se mogu koristiti kako za grejanje, tako i za hlađenje vašeg doma, a sa njima je moguće i pripremiti potrošnu toplu vodu. 

Toplotne pumpe se mogu ugraditi u kotlarnicu koja je predviđena kako za grejanje na čvrsto gorivo, tako i za grejanje na naftu. Preporučuje se da se, uz ugradnju toplotne pumpe, ugradi i odgovarajući akumulator toplote. 

Kada je reč o regulaciji temperature, ona se može vršiti uz pomoć sobnih termostata, ali sve više ljudi bira drugu opciju – kombinaciju interneta i pametnog telefona ili računara što je daleko jednostavnije!

Toplotne pumpe: Koje vrste postoje i da li su zaista isplative?

Budućnost u energetskom sektoru

Toplotne pumpe se smatraju budućnošću u energetskom sektoru jer se za jedan utrošen kilovat električne energije dobija i do 7 kw toplotne energije. Ulaganje u opremu jeste malo skuplje, ali su troškovi eksploatacije niski što donosi značajnu uštedu na duže staze.

Izvor: gradnja.rs

Author Info

sasa_admin